Marija Vidović je muralista i ilustrator iz Beograda. Njeni radovi su inspirisani prirodom i svakodnevnim iskustvima kroz koje kombinuje apstrakciju i figurativne elemente u zadivljujuće kompozicije i kombinacije boja koje često portretišu priče i iskustvo.
Ovo je prilika da vidite kako se tišina kreativnog procesa pretvara u energiju koja menja izgled naših ulica.
Popričali smo sa Marijom o njenom načinu rada i pripremama za našu kolaboraciju.
Navikli smo da tvoj rad viđamo na velikim zidnim površinama. Da li je "sažimanje" tog vizuelnog izraza izazovnije kada ga treba postaviti na majicu ili ceger?
Malo je drugačije, o drugim stvarima sam vodila računa, svaka površina ima svoje zahteve. Konkretno za ovaj projekat zamišljala sam kako će izgledati, u pokretu, iz blizine, iz daljine, s kakvim odevnim kombinacijama bi dobro išlo itd.
Za razliku od zida, odeća se gužva, kreće i vidi iz različitih uglova kada je neko nosi. Da li je ta dinamičnost uticala na to kako si postavljala kompoziciju i detalje?
Jeste, iako je to teško sve zamisliti tačno, to mi je to bila jedna od glavnih vodilja kod smišljanja dizajna.
I murali kao i streetwear su po definiciji dostupni svima i pripadaju uličnoj umetnosti. Da li ovu saradnju vidiš kao način da tvoja umetnost postane "pokretna" i pristupačnija?
Zanimljiva mi je ideja da je to lični odevni predmet ali otvoren za pogled i znatiželju drugoga, možda i za pitanja tipa: “Kakva ti je to majica?”, i povod za razgovor sa prijateljima, a možda i sa nepoznatim ljudima na ulici.
Da ova kolekcija ima svoju playlistu ili tačnu lokaciju u gradu gde se najbolje uklapa, šta bi to bilo?
Lokacija bi bila neki deo grada, naselje, u kojem nikad ranije niste bili — mesto koje gledaš s čuđenjem i pomisliš: „Kako je moguće da ja ovo ne poznajem, a uvek je bilo tu?“ Blagi osećaj ushićenja.
Što se muzike tiče, može da ide album Rest in Space od Islandmana.
Kako si birala paletu boja za ovu kolekciju?
Boje biram po osećaju. Vremenom se ta paleta suzila i ispostavilo se da najviše volim uglavnom osnovne boje, jednostavne, jasne. Najzanimljivije mi je kako deluju jedna na drugu, medjusobno se pojačavaju, umiruju, menjaju.
Da moraš da izabereš jedan komad koji tebi lično najviše "leži" iz kolekcije, šta bi to bilo i zbog čega?
Teško mi je da izaberem, jer mi se svi iskreno dopadaju, ali ako baš moram — to bi bila crna majica sa printom napred. Baš me je iznenadila kad sam je videla gotovu, kao da je dizajn oživeo.
Postoji li neko iznenađenje u tvom dizajnu koji ljudi možda neće primetiti na prvi pogled?
Rad funkcioniše kao celina na prvi pogled, ali može i da se nastavi sa zagledanjem u detalje, i otkriva šta sve još tu ima. Ptica na dizajnu je crvendać, kojeg jako volim. Zimi hranim ptice i dolaze mi razne vrste, ali uvek je poseban trenutak kada se pojavi crvendać, kad izdaleka ugledam onu narandžastu flekicu.
Da li je saradnja sa Dechkotzar brendom stvorila prostor i želju za stvaranjem novog primenjenog dizajna u budućnosti?
Baš sam se obradovala saradnji i uživala u procesu rada, i definitivno mi je otvorila inspiraciju i želju za nekim budućim primenjenim projektima.
