Institut „Banjica“ nije samo mesto gde se leče tela, već i duše. Dr Nikola Bogosavljević, sa svojim timom, stvara okruženje koje odiše toplinom i podrškom, posebno za najmlađe pacijente. Nikola deli sa nama svoju viziju, motivaciju i planove za budućnost, pokazujući da svaki pojedinac može da napravi veliku razliku.
Nikola, za početak reci nam nešto o sebi i predstavi ustanovu u kojoj radiš.
Moje ime je dr Nikola Bogosavljević, i specijalista sam na Odeljenju ortopedske onkologije, jedinom takvom odeljenju u Srbiji, koje se nalazi na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“. Institut Banjica je jedna od najznačajnijih ortopedskih ustanova u regionu, prepoznata po stručnosti i tradiciji u lečenju najkompleksnijih slučajeva. Naše odeljenje se bavi dijagnostikom i lečenjem pacijenata sa tumorima lokomotornog sistema, a radimo sa pacijentima svih uzrasta – od dece, preko mladih, do starijih osoba. Posebno smo posvećeni izvođenju kompletnih resekcija tumora mekih tkiva i koštanih tumora, kao i rekonstrukcijama nakon uklanjanja tumora, koristeći najsavremenije hirurške tehnike. Naš cilj je da pacijentima pružimo najbolje moguće uslove za lečenje i oporavak.
Odakle ideja za inicijativom za renoviranje dečijih soba na Onkološkom odeljenju na Banjici?
Ideja je potekla iz želje da svim našim pacijentima, a posebno deci, omogućimo prijatnije okruženje tokom boravka u bolnici. Deca se suočavaju sa specifičnim izazovima kada su u pitanju bolesti poput onkoloških oboljenja, i smatram da prostor u kojem provode vreme tokom lečenja može igrati ključnu ulogu u njihovom emocionalnom i psihološkom stanju. Naš cilj je bio da adaptiramo sobe tako da ne podsećaju na klasične bolničke sobe, već da odišu vedrinom i pruže osećaj topline i sigurnosti, što može doprineti boljem oporavku.
Obraćanje vašem timu i molba da zajedno učestvujemo u ovom projektu proizašla je iz moje lične ljubavi prema vašem brendu, ali i iz činjenice da su ti mali ljudi, koji prođu kroz onkološko lečenje, zaista pravi mali Tzarevi i Tzarice. Oni zaslužuju prostor koji odražava njihovu snagu, hrabrost i borbenost.
U ovoj transformaciji prostora, veliku podršku smo dobili od Milovana Marinovića i firme Quadrium, čija je ekipa sa izuzetnom pažnjom i posvećenošću postavila folije na zidove koje su dizajnirali Braća Burazeri.
U kom pravcu te je profesija oblikovala kao lekara, a pre svega kao čoveka?
Rad na ovom odeljenju naučio me je koliko su strpljenje, preciznost i odlučnost važni u poslu, ali i koliko je empatija ključna u radu s ljudima koji se suočavaju s ozbiljnim bolestima. Svaki pacijent je priča za sebe i podseća me koliko su hrabrost i nada važni, ne samo njima već i meni kao lekaru. Ovaj posao me je oblikovao da drugačije vrednujem vreme, zdravlje i odnose sa ljudima, ali i da neprestano učim i budem bolji – i u struci i u životu.
Kako čitaoci ovog bloga i Dechkotzar pratioci mogu da se uključe ili podrže slične projekte?
Svi koji žele mogu da se uključe – bilo kroz donacije, ili predloge za nove projekte koji bi mogli unaprediti boravak naših pacijenata u bolnici. Svaka pomoć, bez obzira na njenu veličinu, pravi razliku. Ako neko ima ideju kako bi mogao da doprinese, slobodno me može kontaktirati putem mejla: boga19@gmail.com. Otvoreni smo za sve inicijative koje vode ka boljem okruženju za naše pacijente.
Šta kroz svoj posao učiš o deci, a sa tim u vezi i o sebi?
Deca mi pokazuju neverovatnu otpornost, sposobnost da pronađu radost i snagu čak i u najtežim situacijama. Njihova vedrina i hrabrost su inspiracija, dok odrasli pacijenti donose dublje uvide o životnim prioritetima i značaju prilagođavanja okolnostima. Sve to me neprestano podseća na važnost zahvalnosti, strpljenja i empatije, ne samo u poslu, već i u svakodnevnom životu. Kroz rad sa pacijentima, neprekidno učim i o svojim granicama i o tome kako ih mogu prevazići.
Koji su sledeći koraci, da li imaš neke nove ideje za Institut i Onkološko odeljenje na Banjici?
Cilj nam je da nastavimo sa unapređenjem kako medicinskih procedura, tako i prostora u kojem radimo. Planiramo dodatne projekte, uključujući tehnološka unapređenja i programe podrške za pacijente svih uzrasta. Želim da unapredimo dijagnostičke i hirurške metode, kao i da razvijemo programe koji će omogućiti pacijentima i njihovim porodicama lakše suočavanje sa izazovima tokom lečenja. Takođe, važan korak je edukacija i podizanje svesti javnosti o ovoj specifičnoj patologiji kroz saradnju sa drugim ustanovama i organizacijama, što će doprineti boljoj podršci za pacijente i širenju stručnih znanja.
