Kristina Simić, autorka izložbe “Nestajem i ne stajem” koja je nedavno održana u Kuli Cetinjskoj, razgovarala je sa nama iskreno o njenim inspiracijama, životu, umetničkoj slobodi i putevima kojima se kreće.
Kristina se bavi različitim umetničkim medijima u kojima istražuje sebe i svet oko sebe, a mi smo imali to zadovoljstvo da sa njom sarađujemo na videu koji je radila za La Fenêtre, parfem Tzar.
Ako već niste, upoznajte Kristinu.
Tri stvari koje te definišu?
Porodica i bližnji su moj najveći izvor mira, inspiracije i podrške. Odatle je došla i zdrava atmosfera gde vlada osećaj slobode i zadovoljstva koji za mene predstavlja osnovu koju prenosim u sve svoje sfere života. Pored toga, tu su putovanja i umetnost.
Kako izgleda tvoj proces stvaranja? Koji medij najčešće biraš i zbog čega?
Telefonom najbrže reagujem na sve što mi bude inspirativno u trenutku, pa tako završim sa milion fotografija i punom memorijom. Te fotografije često iskoristim kao skice za nešto dalje, pa ako ne završe u korpi onda su u albumima sa paletama ili postanu crteži.
Posvetila si se crtežu zato što si shvatila da te približava trenutku i osećaju koji si imala dok si u tom trenutku bila. Da li ti je teško da se prepustiš trenutku, ili je to nešto što ti dolazi prirodno?
Volim da mislim kako sam spontana, da umem da se prepustim i tako deluje u situacijama za koje osećam da je dobar trenutak ili dok radim na nečemu što me pokreće. Mada, ne ide mi uvek. Često baš brzo odlutam mislima, blokiram sebe i tako narušim ceo proces. Polako učim da mi nisu potrebni specijalni uslovi i stanja kako bih se češće našla tu.
Hoćeš da nam kažeš nešto o svojim skečbukovima? Zbog čega su ti važni?
Skečbukovi su nastali iz potrebe da se odvojim od svih ekrana i želje da se izrazim na novi način gde ću se držati kontinuiteta u crtanju, određenog stila, kao i navike završavanja stvari. Pored toga, najviše me je vodila zamisao da ću jednog dana umesto foto albuma ili dnevnika listati stranice tih sveščica i evocirati uspomene na sve što me inspiriše, ili mi je bilo važno da prikažem i podelim – u narativnom ili vizuelnom smislu. Često ih nosim sa sobom i crtam na putovanjima, a volim i da ih ponesem prijateljima na listanje uz kafu kad god sam u prilici.
Koji su presudni trenuci koji su uticali na tvoje umetničko izražavanje?
Izdvojila bih nekoliko perioda, u njima je niz trenutaka, a uglavnom ih ljudi čine značajnim. Što se tiče fotografije – trenutak kad su objavili prvu fotografiju u okviru moje Photo Vogue portfolio strane. Sećam se kako sam srećna krenula da potražim moje roditelje po kući da to podelim sa njima. Tad sam bila osmi razred osnovne škole, a u tom nekom periodu moram da spomenem i svaki čas likovnog i nastavnika Bobana Filipovića koji me je naučio igri i lepoti slobode u stvaranju.
Zatim početak studiranja i divna energija, puna podrške, probudila je nove i pomogla da razvijem stare ideje. Pored mnogo divnih profesora na Metropolitanu i ljudi koje sam srela tamo, upoznala sam i Anu Čolović koja je videla mnogo stvari u meni koje ja nisam do tada i koja mi je pomogla da krenem putem koji mi pomaže da ostvarim svoj potencijal. U tom periodu sam najviše fotografisala i nije bilo mesta za strah od nepoznatog, već samo želja da uživam u svemu što radim. Kad razmišljam o crtanju i generalno o oslobađanju koje je uticalo i na sve druge oblasti, uvek pomislim na prvo putovanje sa mojim momkom Ivanom. Nakon tog leta inspirisana Alpima krenula sam da crtam pejzaže na većim formatima. Odatle je krenulo sve što sam danas.
Radila si video koji je najavio naš parfem – La Fenêtre. Kako je izgledao proces i da li si u njemu uživala? Šta si želela da preneseš preko videa koji si kreirala?
Kada sam prvi put videla bočicu La Fenêtre parfema, desila se inspiracija na prvi pogled i miris. Uz zadatak i bočicu, dobila sam i mnogo slobode bez koje ne bih uspela da prenesem sve ono što zamislim kad osetim te mirisne note. Time sam se i vodila kroz ceo proces, tako da iako sam prvi put stvarala nešto u ovoj oblasti, inspirisana igrom uživala sam u kreiranju te priče.
Često biraš diptih kao fotmu izražavanja u videima. Zašto se opredeljuješ za tu formu?
Zanimljivo mi je šta sve može da se desi kad se spoje dva različita videa, fotografije ili crteži. Uvek se rodi nešto novo u toj igri i kombinacijama, tako da mi je zabavno koliko može da se izmeni kontekst stvari i istakne nešto što van tog spoja ne bih videla.
Da li je važno čime snimaš, slikaš i crtaš?
Jako mi je važno. Iako je iza svega najvažnija ideja, uvek pridajem na značaju opremi i metodama kako bih realizovala i postigla sve onako kako sam zamislila.
Nedavno si održala svoju izložbu u Kuli Cetinjskoj, “Nestajem i ne stajem” o kojoj se puno pričalo. Kakav je tvoj utisak, da li si zadovoljna i da li si uspela da predstaviš publici ono što si želela?
Srećna sam i zahvalna zbog prilike da prvi put upoznam ljude sa svojim crtežima uživo u prostoru kao što je Kula. Pored toga, naučila sam mnogo toga o sebi i u toku procesa pripreme i za vreme trajanja izložbe. Na otvaranju je bilo mnogo različitih ljudi i bila je divna energija, a vođenja kroz izložbu su mi bila posebno draga jer sam u jednoj opuštenoj atmosferi podelila i stranice svojih skečbukova. Ideja je bila da predstavim ono što me istinski čini srećnom i privlači, tako da zadovoljno smatram da je izložba bila uspešna.
Trenutno izučavaš 2D animaciju. Zbog čega si izabrala 2D i kada možemo da očekujemo da vidimo tvoje nove radove?
2D animaciju sam izabrala kako bih oživela svoje crteže. Dosta spontano radim na tome i ne volim to da planiram. Ideja je da eksperimentišem i otkrijem koji na koji način mi najviše odgovara da to realizujem, a u pokušaju da definišem jedan takav proces gubim fokus sa rada.
Koja je emocija srž tvojih radova? Šta te pokreće?
Sve što je vezano za lepotu svakodnevnih trenutaka i kako se osećam u trenutku dok radim na nečemu. Okej sam sa tim da tu ima prostora za različita tumačenja.
Da li imaš neku stranicu iz skečbuka koju bi podelila sa nama uz prateću poruku?
Uživajte u prirodi i letu. 🙂
