Dechkotzar je tu i svima poznat, ali da li znate za Baba Iku = Babu Tzaricu?
Gosti ovog intervjua su Nikola i Nenad, Roki i Neca, Negre i Necone, Nine i Belka, odnosno Braća Burazeri, osnivači brenda i dizajneri koji stoje iza cele priče.
Ako ste pomno pratili razvojni put Braće Burazera, sigurno ste čuli priče o baba Iki, možda čak i ukačili da je parfem Tzar nazvan „La Fenetre“ zbog nje.
Zbog baba Ike, a i svih drugih baba Tzarica (sigurno smo da ih imate) ovaj tekst je posvećen jednoj intimnoj priči i zahvalnosti za sve dobre uticaje koji su došli od naših matoraca i njihovih matoraca.
Ko je Baba Ika?
Roki: Baba Ika (od Ivana) je kevina keva. Živela je pola godine u Valjevu, a pola godine sa nama ovde. I druga baba, Milojka, je bila na sličnoj relaciji, ali je manje dolazila kod nas da nas čuva. Ika je zarađivala radeći kao šnajderka, jer nije imala penziju, što je sigurno ostavilo neki uticaj i na naše bavljenje garderobom uz grafički dizajn koji nam je bio primaran.
Neca: Baba je bila privatnik jer nije imala izbora, radila je kao šnajderka ceo život. Pored toga je plela, heklala, štrikala. Sve je pravila ni od čega, što smo i mi počeli da radimo i što je nesvesno prenela na nas.
Kada pričamo o uticajima, šta je najvažnije što ste naučili od Baba Ike?
R: Napraviti nešto od ničega. To je uvek izazov. Sve je nekako uvek tu, pod rukom, samo treba prepoznati znake i prilike i iskoristiti ih. Tako je i sa inspiracijom, kao npr. ova nova majica na grčkom.
Uvek čujemo priču – Braća Burazeri su krenuli tako što su radili grafite po bloku, ali šta je bilo pre toga? Da li ste imali dodira sa dizajnom kad ste bili baš klinci?
N: Definitivno. Da joj ja ne bih skakao po glavi, baba je jednom rešila da me uposli tako što mi je dala milimetarski papir da joj crtam mustre za heklanje. Verovatno nije ni mogla da pretpostavi koliko je to meni bilo zanimljivo jer sam satim sedeo i crtao. Na kraju, od jedne (moje) mustre je isheklala stolnjak.
Koja je priča iza Ouvre La Fenetre majice i “Prozor” parfema?
R: Sećam se kada smo u trećem razredu dobili francuski kao strani jezik, da je baba bila presrećna jer je i ona učila francuski. Iako je završila samo četri razerda osnovne. I stalno je ponavljala kako je znala da kaže „ouvre la fenetre“ (otvori prozor) i „ouvre la livre” (otvori knjigu). Pre par sezona razmatrali smo neke predloge i ideje za novu sezonu dukseva i među primerima se našao ženski duks sa nekom besmislenom rečenicom na francuskom jeziku. Kao da ga je neki “random word generator” (kako interno zovemo one kineske majice bez ikakvog smisla) izbacio. Nekako kao da je dovoljno to napišeš nešto na francuskom da bi to bilo uber fashion… I onda smo se setili babinog prozora i uveli ga kao jedan od slogana koji često i ponavljamo na stvarima. A po njemu smo nazvali i parfem.
Po čemu pamtite Babu Tzaricu? Koja su najlepša, a koja najsmešnija sećanja?
R: Verovatno leta provedena kod nje. Živela je u Valjevu u dvorištu sa nekoliko kuća. Njena je bila mala i trošna sa onim patternima koji su krečeni posebnim valjcima na zid. Smederevac i Singerica. Ei Niš veliki crno beli TV, koji je i devedesetih bio prevaziđen, ali pamtim da je utorkom uvek emitovan domaći film, a njih smo redovno zajedno gledali.
Smešno? Recimo to što je jednog našeg ortaka zvala “ono debelo (dete)”, iako je ovaj bio u solidnim dvadesetim…
N: Najlepša sećanja su definitivno letnji raspusti. Sloboda u dvorištu, palačinke sa šećerom i cimetom, uštipci i mekike, doručak na stepenicama ispred ulaznih vrata.
Često je neke reči pogrešno izgovarala: precoblje, kekereke (kikiriki), bubljak, medecina, suzana (susam)… pa smo ih takve pogrešne prihvatili i upotrebljavali.
Da baba zna koliko je uticala na urbanu modu Beograda i šta ste napravili, šta bi rekla?
„Napraviste čapraz divan vas dvojica!“
“Sve je to lepo, ali šteta što niste upisali medecinu ili arhitekturu”
